Ембахаде
Ембахаде - сага Црњанског о нашим лутањима, од немила до недрага и назад до бестрага. Време када се у дипломатију ишло преко тетака и стрина... Посланство у Берлину оронуло на спрат, са мирисом нужника у приземљу и погледом на булевар Unter den Linden у сумраку. И капућехаја, лични посланик краља, Живојин Балугџић, голуб бели у црном фраку, трагичан и комичан, као и сва наша историја... И још много тога, исписаног и избрисаног између редова, као и ова слова штампана у (в)етру.
понедељак, 19. јануар 2026.
уторак, 21. октобар 2025.
Свети Новомученици Крагујевачки
У ДАВНЕ ДАНЕ
У давне дане звери и људи,
у страшно време мржње и мрака,
пред строј за паљбу, изведе Немац,
тек пробуђеног, босог дечака.
К'о црне але, зинуше цеви,
гладне за задњим детињим дахом...
Тад осмех сину на малом лицу,
а крвник стаде, залеђен страхом.
"Да ли ви мене плашите, чико,
што сам у туђем јабуке брао?
Ил' што сам просјаку, кришом од мајке,
најбољу очеву кошуљу дао?
Ил' што сам лани засп'о у хладу,
а овце ушле у младо жито?
Или што нисам сва слова знао,
када ме јуче учитељ пит'о?
Ал' бићу добар, ево, реч дајем!
-зашто се они мрште толико?
Шта оно чине, зар пушке пуне?
Зар ће ме стварно убити чико?"
Окрете леђа Немац и оде,
па диже руку, знак строју даде,
полете јато гугутки белих,
крваво сунце за брдо паде.
У давне дане звери и људи,
у страшно време мржње и мрака,
стрељан је стрељачки строј Германа,
осмехом једног Србског дечака.
Марко С. Марковић
Село Љуљаци у Гружи
субота, 30. август 2025.
Мученичка смрт Саве Шумановића
"Колико људи, свих узраста и нивоа образовања, зна да су после зверског мучења, на данашњи дан, hrvati убили једног од највећих србских сликара XX века, Саву Шумановића
Нељудски је мрцварен и уморен искључиво зато што је Србин и зато што је велики уметник. Због овог другог су му, према изјавама сведока, чак и шаке одсекли пре убиства.
Да је та чињеница на такав начин предавана ђацима у школама током деценија и да је помињана у ударном ТВ дневнику РТС сваког 30. августа, можда би свест неколико нараштаја људи била за нијансу правилније сазнајно обликована.
Да су Немци тако убили Пикаса, то би учио и знао читав свет, био би то глобални симбол злочина над једним народом и његовом културом.
Оваквих случајева има много, негира се и умањује чак и читав геноцид над Србима у тзв. NDH током кога су Hrvati и босански муслимани масакрирали стотине хиљада људи, од деце у колевкама до жена и немоћних стараца.
Убијали су свештенике, интелектуалце, Солунце, учитеље, лекаре, сељаке, силовали безброј жена и девојака.
Био је то геноцид незабележен у писаној историји Балкана.
Ових дана поново гледамо и слушамо рефлексе тог неумрлог лудила и зла.
Титоизам и југословенство, крунили су и уништавали, колико год и како год су могли, србско историјско образовање и свест која је алат за разумевање света око себе и преживљавање и напредак у њему.
А то уништавање ђубрило је тло из кога су ницале фаланге аутошовиниста којима смо данас окружени у медијима, култури, образовању и другде.
Продрли су чак и у цркву и установе које се, бар формално, баве геноцидом.
Они врше идеолошку припрему за наставак злочина, када и ако се опет стекну услови. Анестезирани народ их ћутке посматра. Неко разуме шта раде, већина чак ни то.
Ово је, наравно, само кратко размишљање о страдању Срба, прилагођено овом медију и формату, подстакнуто живим и тужним сећањем на неиспричану трагедију нашег народа и страшно мучеништво великог србског сликара и уметника Саве Шумановића."
Извор: https://stanjestvari.com/2023/08/31/doprinos-hrvata/
среда, 6. август 2025.
Свети Пребиловачки Новомученици
Данас (24. јул/6.август 2025.) се навршава 84. година од када су, 6. августа 1941. године, локалне усташе у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, девојке и децу доведене из села Пребиловаца.
На узвишењу недалеко од Пребиловаца 1991. године, у саграђену Спомен-костурницу, сахрањене су извађене кости 4.000 Срба које су усташе током Другог светског рата убиле и бациле у 13 херцеговачких јама.
У јуну 1992. године хрватска војска минирала је Спомен-костурницу и на том месту направљено је градско ђубриште.
По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију пребиловачких и доњохерцеговачких новомученика су сакупљени. Стали су у седам ковчега и оне су данас сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог урађеног по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму - симбол Васкрсења и вечног живота.
Храм је освештан 8. августа 2015. године. На зидовима Храма исписана су имена страдалника, међу којима и 826 становника Пребиловаца.
Молитвама Светим пребиловачким мученицима верујемо да ће и нас Господ помиловати и спасити. Амин.
недеља, 20. април 2025.
недеља, 19. јануар 2025.
уторак, 7. јануар 2025.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)
Строфе и сенке
И ово и оно...
-
Данас (24. јул/6.август 2025.) се навршава 84. година од када су, 6. августа 1941. године, локалне усташе у јами Голубинки, у се...
-
"Колико људи, свих узраста и нивоа образовања, зна да су после зверског мучења, на данашњи дан, hrvati убили једног од најв...
-
У ДАВНЕ ДАНЕ У давне дане звери и људи, у страшно време мржње и мрака, пред строј за паљбу, изведе Немац, тек пробуђеног, босог...
-
Небо или Небеса у молитви Господњој - Оче наш? (Цртица о страдалном богослужбеном – црквенословенском - језику) Деведесетих година, за...