кандило, славску свећу, али и свећице које у цркви прислужујемо за живе и упокојене.
За душе прислужујемо - Богу се одужујемо.
У Срба "којекуде" одомаћио се израз "упалити" славску свећу или кандило. Без намере да исправљамо што се грбо роди, вредело би коришћењем од заборава сачувати овај дивни израз - прислужити.
У чему је разлика између израза упалити и прислужити?
Паљење (фитиља) је завршни чин обреда прислуживања. Треба прво све припремити: очистити чашу (ставити свећу у свећњак, наместити украсну ружу) долити зејтин, спремити пловак и фитиљ - Богу заблагодарити и, на крају, упалити фитиљ у кандилу или на славској свећи. Дакле, прислужити.
И опет, приликом паљења фитиља не користи се упаљач или шибица. Фитиљ се на славској свећи упали воштаном свећицом, која се, опет пали са кандила. Кандило се, испред славске или иконе Господње , не гаси.
Нажалост, то се више, не зна и не учи у домашњој цркви (породици) нити у богословији...Teološki факултет да не помињемо. Тамо су већ високе студије (обезбожења).
А од заборава свештеног (отачког)
предања обредних радњи и обичаја, дођосмо и до занемаривања Светога Предања које, уз Свету Веру (Православну) јасно показује да ли смо од србскога соја или од трица и (раз)броја.
