Крај тихе ријеке
(препев: породица.срб)
Крај тихе ријеке, у брезовом гају,
Процвјетаће први прољећни цвијет,
Најпростију жељу, уздахнув у сјају,
Прекрстив се гледах на Исток и свијет.
Румени се небо пред гримизном зором,
И вјечно нам Сунце обасјаће клијет,
Голубица бијела над земљом и гором,
Из Божије руке објављује лет.
И дубоко, доље, скривену у срцу,
Сву животну тајну, ко мож' да схвати?
Кад спокојно, слатко, к'о у дјетињству,
Тепањем, њежно зове ме Мати.
И молитва света, што сузом заблиста,
У Христовој љубви, жар срца што с'ја,
И душа се прену, сва заносна, чиста,
У Великој тајни, Мат' Русија/Србија.
Автор слов и музыки: Сергей Трофимов
За тихой рекою, в березовой роще
Распустится первый весенний цветок,
И я загадаю желань попроще,
И перекрестившись взгляну на восток
Окрасится небо багряной зарею,
И вечное солнце над миром взойдет
И белая птица взлетит над землею
И божье прощенье с небес принесет
И что-то большое откроется сердцу,
Такое, что жизнью моей не объять
И станет спокойно и сладко, как в детстве,
Когда обнимала меня моя мать
Молитва святая, слезами прольется
Христовой любовью исполнится грусть,
И в это мнгновенье душа прикоснется
К Великой вселенной по имени Русь
https://youtu.be/IpKnIGZWHtE?si=6-jq63E33jxyx1y3
