У Срба се одомаћио израз "упалити свећу" или кандило, (па и код Светог владике Охридског и Жичког, Николаја Велимировића),
Међутим, паљење фитиља је завршна радња или чин целокупног обреда прислуживања. Треба све припремити - очистити чашу, долити зејтин, спремити пловак и фитиљ - Богу се помолити (дакле, прислужити) и, на крају, упалити фитиљ у кандилу или на свећи.
И опет, код паљења фитиља, мука. Фитиљ пале упаљачем или шибицом, уместо упаљеном свећицом. То се изгледа, више, не учи у богословији...На факултету су већ високе науке (обезбожења). А од заборава очинског предања дођосмо и до занемаривања Светога предања које, са Светом вером (Православном) јасно показује да ли смо од србскога соја или од трица и (раз)броја.
