Има ли места чуђењу у земљи Србији? Приликом недавне посете Музеју у Чачку (званом „Народни“), затекосмо „32. Меморијал Надежда Петровић“ а, као кукавичје јаје, „Меморијал Соња С.“, „кустоскиње/селекторке изложбе – Зденке Бадовинац“.
„Соња С.“ је Соња Савић, родом из Горевнице Доње, која беше на привременом раду у Београду и бившој Југославији, стално настањена на Горевничком гробљу. Бог да јој душу прости.
Размишљајући у чуду, без претензија на ликовно-критички осврт нити на суђење мртвацима, закључисмо: Надежда Петровић, Србкиња, велика сликарка, добровољац и жртва у Великом рату, послужила је као повод за серију „инсталација“ које са њеним животом и делом немају никакве везе. Напротив.
Послужила је, такође, као гнездо за кукавичје јаје антихероја (antiheroina) којих је, од (трајне) окупације/узурпације власти (у цркви и држави) пуна Србија,
Какве везе може имати глумица (и све што са том најстаријом професијом иде) Соња Савић са Надеждом Петровић? Бесчашће са чашћу, тама са светлошћу, слобода у греху и робство греху и страсти са слободом од греха и саможртвеним одуством страсти, кукавичлук са храброшћу? Као што се лопов заодева придевима поштења и воли да буде варалица од угледа, тако се и безобразлук и лична безсрамност «уметника» нуди и заодева угледом и чашћу једне Надежде Петровић и нуди ради конзумирања и тзв. културног уздизања.
Размишљамо, од кога је (поборници и богоборци без рода и пола) добро је. За кога је (људи без имена и презимена) – одлично је. Па овај (демонима) мучени народ, већином и не зна за друге ликове изван најстаријег заната на ТВ канали(зација)ма.
Колико је Чачана, Мрчајевчана, Горевничана и Бресничана чуло за Милку (Радосављевић) Баковић? Праву хероину, васпитану (нахрањене душе добротом и поштењем) и образовану (према образу Јединога Човекољубца Христа)? Па зар није то пример који је могао и морао да послужи као светионик генерацијама дечака и девојчица Чачка и околине? Једнако као и пример Надежде Петровић. Ни нама ни нашој деци не требају примери који нам се нуде: варалица, бескичмењака, улизица, наркомана, лопова, глумаца, политичара и њима сличних хохштаплера.
Нама требају храбри, здрави, чистога живота и савести...Људи који су својим личним примером и жртвом посведочили како се мора живети и принети себе на жртву, са вером у Бога и ближњега свога. Као што су биле и јесу Надежда Петровић и Милка Баковић.
