Да ли се нешто променило у нама после свега?
Прошли смо "тешке шибе", како рече Свети владика Николај (Велимировић) кроз Други (већи и страшнији од Великог и Првог) рат. Да
ли се нешто променило код нас, у нама и са нама? Певамо и играмо као да ништа није
било...Толики невини побијени, поклани, недоклани, неопојани...Толика деца и
нејач, србска младост...И? Ништа - Нада - Ничево. А Бог нас преведе из небића у
биће да би се ми, својевољно и тврдоглаво, непрестано враћали опет у небиће. У небиће заборава и небиће лицемерне љубави и у небиће фарисејског опроштаја.
Праштати смо обавезни али коме? Својим личним непријатељима позвани смо да опростимо ("И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим").
Праштати смо обавезни али коме? Својим личним непријатељима позвани смо да опростимо ("И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим").
Међутим, народним и Божијим непријатељима, кољачима нејаке
деце, голоруких људи, тровачима, хулитељима светиње - нема праштања. Немамо
право да праштамо у име покланих и побијених на правди Бога, како народ србски
лепо каже. Не заборавити и не праштати непријатељима србског народа.
Душегубницима и убицама србске нејачи - нема опроштаја!
*изазвано, што би рекли, политички коректном изјавом "Опростити морамо, заборавити не смемо", патријарха Германа изговореном у Јасеновцу 1984. године ("грдном судилишту"). Нажалост, у наше време је понавља патријарх Иринеј (и други на власти и уз власт и под влашћу) вероватно да се "не огреши", то јест, да задовољи обе стране: џелате - кољаче и њихове налогодавце - римокатолике те њихове наследнике, али и жртве - поклане или недоклане (често без наследника због затирања читавих породица србског племена и семена). Слична је, само блажа, реакција на http://borbazaveru.info/content/view/3212/47/
