А зима будет большая…
Вот, гляди-ка, за рекой
Тихо осень умирает,
Машет желтою рукой.
Плачут мокрые осины,
Плачет дедушка Арбат,
Плачет синяя Россия,
Превратившись в сньегопад.
И, сугробы сокрушая,
Солнце брызнет по весне…
А зима будет большая —
Только сумерки да снег.
Зима...
Преко реке погледом,
Тихо јесен боји сјајна,
Жутом руком, месецом.
Јасика је мокра, седа,
И Русија сиња плаче,
Тихо плаче Арбат деда,
Ево снега, неће, са'ће.
Воштанице пламен свеће,
снежним наносима бајна,
Сунце капље у пролеће...
И зима ће проћи сјајна -
А сад плави сумрак, снег,
Преко реке трепти брег...